O deci, odraslima i o detetu u odraslom
Onda dok smo se još uvek igrali... Vozovi su i dalje bili čisti, nisu probijali satnice i termine, Stizali su na vreme i bučnim zviždukom su odvozili ljude do Boke. Letovalo se bez „pametnih“ telefona, zapravo, bez telefona uopšte. U kući je postojao jedan, sa velikom antenom, koji je signal hvatao samo u jednoj sobi. Slale su se razglednice i prodavci suvenira su bili daleko ljubazniji. Školjke smo nalazili češće i češće smo razgovarali sa ljudima na plaži. Onda dok smo se još uvek igrali... Kuća i dvorište su mirisali na mamin jelovnik, na vruću pogaču i izgorelo drvo. Sedeli bismo kraj šporeta samo ne bismo li čuli puckatanje, a jutrom bi nas budilo krčkanje ručka i Lavež psa u dvorištu. Onda dok smo se još uvek igrali... Smišljali smo izgovore ne bismo li ostali duže napolju sa drugarima. Stideli smo se simpatija i krišom smo pravili spomenare. Seckali smo ljubavne sličice iz novina i skupljali smo stripove i postere. Onda dok smo se još uvek igrali... Nikada nism