Memoari osećanja
Neka ovi spisi, čitaoče, budu uspomena o svetu nekada. Podsetnik da se ovde gde smo mi bili vratite. Upozorenje na ono šta ste izgubili. Ovo su moji memoari o njoj. Ali su ujedno memoari o svetu i to…ne samo zato što je ona bila moj svet, već zbog svih onih svetova koje sam našao u njoj i koji su mi, jednog dana, brutalno oduzeti. Onog dana kada je njena mršava figura ušla u moje vidno polje nisam ni zamišljao da će svet postati gluv i nem. U tom trenutku, to je delovalo kao fikcija, bilo je toliko nemoguće da… smo zaboravili da uživamo u tome što imamo. Na možda neki čudni predosećaj, zatreperila mi je zenica, a potom se dugo zaledila, u realnosti samo minut-dva, dok je u meni odzvanjala čitava večnost. Kao da sam eto, sasvim nesvesno i možda instiktivno, želeo da upijem sliku te žene, da je sačuvam i razmišljao sam „…ukoliko je dobro zapamtiš – niko ti je neće oduzeti…“ Bio je 13.novembar i ulicama Pariza odzvanjala je vika i pucnjava, ogromni, crni naslovi su isplivavali