O MENI

Autor

Dragi čitaoče, 
dobrodošao! 
Pred tobom će se, ukoliko se na to odlučiš, naći reči jednog budnog sanjara na čijim trepavicama spavaju divlji albatrosi. Albatrosi kojima, svakako, mesto nikada nije bilo na zemlji.
Te reči su, čitaoče, ispisane bolom, srećom i neugasnulom željom da se nešto stvori - nešto, valjda večno, u svetu prolaznosti.
Ja ti možda neću reći svoje ime i godine, ali ću ti reći svoje strahove i noćne more, šapnuću ti reči ljubavi i vrištaću o onome što me inspiriše...sve to, utkano vešto u poeziju i prozu, dobićeš ti, dragi čitaoče.
Ti možda nećeš znati gde živim, ali ćeš me ovde uvek naći. 
Nećeš znati kuda se krećem, ja lutam i svoj dom nosim u sebi.
Moje ruke pulsiraju mastilo, a umesto prstiju nosim pera za pisanje, pa često grebem po osobama ne bih li našla umetnost u njima, umetnost vrednu pisanja, umetnost vrednu pričanja. 
I našla sam. U svakom. 
I svi oni večno žive kroz moje priče, nešto najlepše što sam im podarila jeste upravo to - udahnula sam im večnost. 
Sa sobom nosim mali rokovnik i možda ćeš me, nekada, po njemu prepoznati, a ako se odlučiš da me pitaš zašto pišem, odmah ću ti dati odgovor - ja pišem jer dišem, pa često u trenucima duševne borbe papir umrljam astmom.
Ja pišem iz inata, 
pišem iz potrebe,
ali pre svega - pišem iz ljubavi. 
Dobrodošao u moje reči, čitaoče, i nadam se da ćeš u rečima jednog večitog lutalice biti 
pronađen.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Velike sitnice

Autor
Слика
  „…Kada bih vam rekla da nisam mislila da će se sve ovako završiti, lagala bih. Moj život je bio kao jako loš film sa predvidljivim ishodom… U svakom trenutku, znala sam gde će me odvesti ljudi koji me ne razumeju… Ali, da li me je razočarao kraj? Ili ljudi?“ Osećanja. Prepravljenost istim. Mont Everest na leđima. Nijagarini vodopadi u grudima. Strah. Zadovoljstvo. Anksioznost. Blaženstvo. Jeza. Zanos. Zapanjenost. Zadivljenost. Prezir. Krivica. Jad. Strast. Briga. Beznadežnost. Razočarenje. I jedno ime: Ines. Možda je kasno da vam o njoj pišem sada i verovatno je sve ovo trebalo reći njoj, ali tada – situacija je bila komplikovana, a ja sam tek pre par minuta, došavši u stan loknaste Ines, shvatio koliko toga ima u onome što ne vidimo. Vidite, oči nas vrlo često varaju, fiksiraju se na određeni deo tela, tačnije – lice, kompletno ispuštavši druge bitne sitnice – stav tela, otvorenost, zatvorenost, povijenost, stegnutost – te sitnice koje nam mnogo toga mogu reći samo ako
Pročitajte više...

Eclipse

Autor
Слика
 *** He is the reason why people open their eyes In the earliest hours of morning, The glimpse of rationality, the wise, The one who hugged everything. He gives the Earth all glow and powers Because of him – she breathes The one who is always followed by sunflowers The one who lies unsheathes. She is the reason why people dream Even in their darkest places The sparkle of intuition – one who sees between The one who all the stars embraces. She gives the Earth the hidden beauty Because of her – she survives The one who calls moonflowers on their duty, The one who forgotten ones revives. He is the Sun – she is the Moon Each other they only greet - He sleeps at night, she hides at noon But there is a time they actually meet – Once in a while they travel great distance To touch each others lips – Humans then witness their perfect coexistence Giving it name – an Eclipse. They make love without a shame Leaving the world in shadow for a bit Hugging in each others flame Until they again spl
Pročitajte više...

O meni, vama i granicama koje ne postoje

Autor
Слика
Zarđali čamac nasukan na divljoj obali, zvuk mira stopljen sa lakim talasima prozirno plavog jezera koje se prelama, baš onako, kao staklo. Majka Priroda je oduvek bila vešt staklorezac. Vajar. Muzičar. A najskuplja dela nalazila su se tamo gde smo odbijali da tražimo – umesto toga bežali smo u civilizaciju gradeći visoke kule i načisto zaboravivši lepotu jednostavnosti. Drveće koje stoji i širi se na mestu na kome se rodilo. Zadovoljno – jer drveće nikada ne traži više od onoga što već ima. Malo svežeg vazduha i zemlje. I to mu je dovoljno za sreću. Mnogo toga se može naučiti od drveća samo ako bismo ga slušali dovoljno dugo. Tog dana, naizgled običnog, a tako veličanstvenog – Sunce se rađalo u mojim rukama. Pružalo je svoje prste lagano, sijavši onda kada niko to i ne traži, a i zašto ne bi? Sijalo je zbog sebe, za sebe, a ujedno i za sve što dotakne. Da nije njegove svetlosti – pupoljci bi uvenuli i svet bi bio tako mračno mesto. Divlji maslačci rastapali su se pod vetrom jer –
Pročitajte više...