Izbegavajući Nirvanu

Stvoreni smo u središtu presečene piramide

a rođeni iz bokova boginja 

koje nikada do sada nisu rađale.

Jedino odelo nam je koža, 

a na ramenima nam pada 

paučina svemira,

ono što bi

smrtnici nazivali kosom.

Na ledjima nosimo drevne 

sanskrite,

ispisani su kanom 

davno pre no što smo

rođeni

i pre no što je bilo šta 

rođeno.

Često su otrovnim strelama želeli 

da nas ubiju

oni koji nas nisu razumeli

ali su uvek padali ničice

pred našom ljubavlju.

Ljubio si me ispred

slepih očiju

zapravo 

bez poljubaca, 

a ja sam bradom uranjala u tvoje telo

koje je bilo

bestelesno.

Moje trepavice padale su na tvoje lice,

sa njih si pio opijum 

i dugo gledao u mene 

koja sam bila prolazna.

Kao i sve što

postoji

jer postojati unapred znači 

i nestati.

Mirišeš moje odelo od kože

i mada smo u čistom svetu

i bez čula

znaš da sam jednom mirisala na lotosov cvet

čijom sam se rosom kupala.

Sećala sam se toga šta si bio

i kakvim smo koncem morali plesti 

za današnju

vanvremensku tkaninu

koja ipak odgovara vremenu od

360 ljudskih godina.

Svemir je privid,

živeti je sanjati, 

a mi smo napokon budni. 

slika preuzeta sa: pinterest.com

Imitiraš dodire, kao i ja 

isto kao što glumimo

da ih osećamo.

Možda ipak nismo mogli

bez prvočuvstvene ljudskosti

od kojih smo danima

godinama

decenijama, vekovima

i reinakarnacijama bežali

u obećavajuću nirvanu.

I mada se nalazimo onde 

gde postoji samo čista svest

koja se stapa u velikom moru,

ovo što vidimo su zapravo samo

bljeskovi onih silueta

koje su postojale 

kada smo žmurili.

Ulažem napor smrtnika da 

grebem po tvojim leđima

uništavajući sanskrite,

a ti ulažeš napor smrtnika

da još jednom plešemo zarobljeni 

u limbu

čiste ljudske patnje i 

zadovoljstva.

Molim te da staneš

molim te da me ne ljubiš

dok se ne ljubimo

i da me ne grliš

dok smo bez ruku

molim te da me spustiš

sa tvog kolena,

molim te, vrištim jezikom koji ne postoji, 

kažem ti, a ti se praviš da me razumeš,

šapćem ti na uho

šapatom glasnijim od vriska:

"ovako se,

ipak, 

ne ponašaju

Bogovi."

Gubiš me, 

i gubim te,

u čistom procesu još jedne

prolaznosti.

Nismo 

uspeli.

© Jovi Aleksova

Termin Nirvana je preuzet iz Budizma i to je pojam koji budisti koriste da bi opisali oslobođenje od patnje koja je prouzrokovana ovozemaljskim privrženostima. 

Nirvana je krajni cilj, oslobođenje od ciklusa ponovnih rađanja. 

Ova pesma nastala je kada sam se tek upoznala sa Budizmom i pročitala prvu knjigu o njemu, knjigu Horhe Luisa Borhesa - "Budizam". Knjigu koja se našla u mojim rukama baš onda kada sam krenula da mnoge stvari u životu preispitujem i da na mnoga pitanja tražim odgovor. 

Od tada, pa sve do danas, Budizam se indirektno ili direktno provlači kroz ono što pišem i velika je inspiracija mom radu. 

Takođe, sve koje zanima ova tema uputila bih na istoimenu knjigu budući da je odlična za početnike, odnosno ljude koje nemaju bazično znanje o tome. Sažeta je, a opet, sveobuhvatna. 

A ja slobodno mogu reći jedno veliko HVALA toj knjizi što me je našla i uvela u svet neiscrpne inspiracije i vere.