Постови

O meni, vama i granicama koje ne postoje

Слика
Zarđali čamac nasukan na divljoj obali, zvuk mira stopljen sa lakim talasima prozirno plavog jezera koje se prelama, baš onako, kao staklo. Majka Priroda je oduvek bila vešt staklorezac. Vajar. Muzičar. A najskuplja dela nalazila su se tamo gde smo odbijali da tražimo – umesto toga bežali smo u civilizaciju gradeći visoke kule i načisto zaboravivši lepotu jednostavnosti.
Drveće koje stoji i širi se na mestu na kome se rodilo. Zadovoljno – jer drveće nikada ne traži više od onoga što već ima. Malo svežeg vazduha i zemlje. I to mu je dovoljno za sreću. Mnogo toga se može naučiti od drveća samo ako bismo ga slušali dovoljno dugo.
Tog dana, naizgled običnog, a tako veličanstvenog – Sunce se rađalo u mojim rukama. Pružalo je svoje prste lagano, sijavši onda kada niko to i ne traži, a i zašto ne bi? Sijalo je zbog sebe, za sebe, a ujedno i za sve što dotakne. Da nije njegove svetlosti – pupoljci bi uvenuli i svet bi bio tako mračno mesto.
Divlji maslačci rastapali su se pod vetrom jer – ma…

Ako i dalje voliš... (nastavak1)

Слика
*

Zakasnila sam.
Sekund.
Minut.
Sat.
Dan.
Pogrešan korak u tangu oduzeo je život osobi sa kojom sam najviše volela da plešem. Osobi sa kojom je svaki korak bio ispravan, čak i onaj najtrapaviji izveden bez imalo razmišljanja, čak i sapletanje, padovi. Nismo nikada znali da igramo engleski valcer, ni salsu, a budila sam u tebi talenat za život, za igru. Imao si želju da naučiš sve životne korake, kao dete koje tek učite da hoda.
Subotom uveče, kada ne bismo imali novca, otišli bismo na nasumičnu zabavu nekih buržuja, u gomili ljudi niko nije primećivao naš dolazak. Stopili bismo i upali bez propusnice. Držao bi me za rame dok bismo se gurali kroz masu.
A onda, plesali bismo, ne tako otmeno kao oni. Merkali bismo njih, buržuje, smišljali im životne priče i probleme, smejali bismo se njihovoj uštogljenosti, a oni bi nama krišom jer smo „prosti“.
Pili bismo skupo vino i uvek iznova učili engleski valcer.
U početku si govorio „Draga, ovo je pogrešno, hajdemo kući“, dok nam takva subota ni…

Ako i dalje voliš...

Слика
Dragi svi,
rešila sam da sa vama podelim početak/uvodni deo moje knjige koja je u progresu. Nimalo nije lako - pre godinu dana rodila se ideja, što znači da sam pre godinu dana otpočela ovaj svoj "projekat"... Sve bi bilo okej da nedavno nisu moji fajlovi (moje pisanije) zbog kvara kompjutera otišli u nepovrat, i od knjige, ostalo je tek dvadesetak stranica.
Aliiii - eto mene opet, još upornija u tome da je JEDNOM završim.
Na kraju krajeva, ono što vam je u glavi - e to vam niko nikada neće ukrasti.  Pogledajte, pročitajte (ukoliko vas zanima mračnije štivo) i naravno - ako vam se svidi, širite dalje!  U nastavku sledi tekst:
“And if you're in love, then you are the lucky one, 'Cause most of us are bitter over someone. Setting fire to our insides for fun, To distract our hearts from ever missing them. But I'm forever missing him.”

Promenio se. Svaki sekund. Minut. Sat. Dan. Predstojeći meseci i godine. Promenio se život. Strela je pogodila dugoočekivani centar bez mnogo krivuda…

Traženje sebe u svetu bez smisla

Слика
Jednog dana, možda u sredu, ili četvrtak, Otključaćeš vrata malog stana, Bacićeš torbu na pod zajedno sa Socijalnim osmehom I ona će jako tresnuti o parket – Puna je sitnih priča ljudi, Priča koje si danas sakupio, Ili onih koje su tu već neko vreme. Ta torba ti je slomila rame. Jednog dana, možda u sredu, ili četvrtak, Zalupićeš vrata malog stana Time zatvorivši sebe Zajedno sa svime što te boli. Reći ćeš da ne voliš ljude i Mrzećeš sebe zbog toga. Tog dana, te srede, ili četvrtka, Besno ćeš skinuti crni jesenji kaput Zajedno sa svim socijalnim maskama Koje si pokušao da skrojiš da bi ostao Neprimećen. One su se do te srede, ili četvrtka, Već duboko slepile sa tobom, Kopaćeš i grebaćeš tupim noktima Ne bi li ih poderao. I boleće te proces ponovnog traženja sebe. Nećeš se sećati kada si se izgubio Niti ćeš moći da pišeš Ni da stvaraš Jer su ugušili svu kreativnost u tebi Uniformisanjem, Gledali su te čudno onda kada si nosio boje I ti si mislio da je bezbolnije da postaneš siv. Spustio si kapke, Usne su ti postale ta…